ДАН СЕЋАЊА НА СРПСКЕ ЖРТВЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

„Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану“. Овим речима наша велика песникиња почиње своје дело. Сасвим обичне речи које не наговештавају тешку судбину крагујевачких цивила, ђака и наставника. Лош положај становништва, изазван Другим светским ратом, додатно је погоршан тих октобарских дана 1941. године. Народ се „дрзнуо“ да окупатору пружи отпор и брани домовину и за то је морао бити кажњен. Један од начина борбе против непослушног народа била је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 српских цивила а за једног рањеног 50. Како је приликом једног напада на немачке јединице страдало 10 а рањено 26 војника, цену је морало да плати око 3000 српских цивила, ђака и наставника из Крагујевца и околине. Своју бесмртност је купио директор школе Милоје Павловић, учесник претходних ратова које је Србија водила, које је са својим ђацима стао пред стрељачки вод и заједно отишао у смрт. Последње речи су му, наводно, биле: „Пуцајте, ја и сада држим час“.

Иако су југословенска држава и српски народ поднели велике жртве током Другог светског рата, овај тежак злочин окупатора према цивилном становништву од 21. октобра 1941. године обележава се као државни празник „Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату“ од 2012. године, одлуком владе Републике Србије. У крагујевачком парку Шумарице налази се споменик „Прекинут лет“, као део комплекса Спомен – парка Крагујевачки октобар. На том месту сваке године се одржава манифестација „Велики школски час“ којом се у свет шаље порука да се овакав злочин никад не сме поновити нити заборавити. Како једна ученица из Љубовије завршава своју песму посвећену палим ђацима и наставницима:

„Судбина њихова душу кида,

Не постоје речи, стихови…

Остала су само сећања,

Да се никад не заборави!“

Први час у петак 20.10.2023.биће посвећен Дану сећања на жртве у Другом светском рату.